Zašto osećamo bes?

Neki ljudi su skloniji da osete i/ili ispolje bes od nekih drugih. Od čega to zavisi?

Generalno, bes predstavlja nezdravu emociju koja se često javlja kao odgovor na nešto što mi smatramo da je pretnja – neko nas fizički ili psihički ugrožava, krši neka socijalna pravila, ponaša se nepravedno, bezobzirno i slično. Često se ispoljava na način koja podrazumeva napad na drugu osobu – bilo to fizički okršaj ili verbalno obračunavanje. Kada smo besni možemo doživeti brojne fiziološke simptome kao što su lupanje srca, napetost mišića, glavobolja. Neretko padaju i teške reči, etiketiranje druge osobe, vikanje, bacanje stvari, kao i agresivne fantazije vezane za drugu osobu koja je bila okidač za javljanje besa.

Kada osoba doživljava bes obično precenjuje stepen u kojem druga osoba radi nešto namerno, vidi samo negativne motive u postupcima drugih i ni na koji način ne može da se stavi u cipele drugog, već njega opaža kao apsolutno neispravnog, a sebe kao potpuno ispravnog.

Budući da imamo priliku da vidimo osobe koje često pobesne oko raznih stvari u životu, a tako i one koji su uglavnom smireni, ma šta im se dešavalo, zapitamo se od čega to zavisi? Zašto će neko pobesneti a drugi ne? Odgovor na to pitanje leži u rezultatu delovanja tri faktora: negativan aktivirajući događaj, individualne karakteristike osobe i način na koji osoba procenjuje određenu situaciju.

Hajde da malo detaljnije objasnimo delovanje sva 3 faktora.

Negativan aktivirajući događaj predstavlja događaj koji je neposredno prethodio javljanju reakcije besa. Ljudi često misle da on direktno utiče na njih i njihova osećanja pa kažu – „On me je razbesneo“, „Besna sam zato što mi je „isekao“ u saobraćaju“. Međutim, taj događaj predstavlja samo okidač za javljanje besne reakcije. Kad bi taj događaj predstavljao uzrok besa, onda bi svi imali besnu reakciju u toj situaciji, što znamo da nije tačno. Ljudi reaguju različito na iste događaje. Postavlja se pitanje, šta je to što prouzrokuje bes? Ključ je u načinu na koji mislimo o tom događaju, odnosno našoj proceni tog događaja. Na primer, imamo dve osobe koje se nalaze u istoj situaciji: u saobraćaju su, voze kola i drugi vozač ih „iseče“ i nastavi da „jurca“ kroz grad. Jedna osoba misli na sledeći način: „Ovakvi vozači ne smeju da postoje!“; „Ne mogu da ih podnesem i oni su potpuni kreteni!“. Druga osoba misli ovako: „Nikako ne želim da ovakvi vozači postoje i nije uopšte dobro ako ih ima, ali oni nažalost smeju da postoje i ima ih“. „Teško mi je da se iskontrolišem u toj situaciji ali mogu da ih podnesem  i  iako se jako loše ponašaju u saobraćaju to ne znači da su oni potpuni kreteni“. Razmišljanje prve osobe će je uvesti u bes koji će je podstaći na neka nekonstruktivna ponašanja kao što je eventualno izlaženje iz kola, napadanje te osobe, vikanje na tu osobu i uzbuđivanje svog tela (lupanje srca, znojenje…), dok će razmišljanje druge osobe proizvesti jednu negativnu, ali zdravu emociju, koja bi u ovom slučaju bila ljutnja. Dok oseća ljutnju čovek realistično sagledava situaciju i ponaša se onako kako je najbolje u tom trenutku za njega. U ovoj konkretnoj situaciji će verovatno ostati u svojim kolima, prihvatiti da se takve stvari dešavaju u saobraćaju i nastaviti dalje.

Takođe, individualne karakteristike osobe mogu da utiču na njenu reakciju. Tu spadaju osobine ličnosti i stanje u kome se osoba nalazila pre događaja koji se desio. Neke osobe su sklonije da na negativne aktivirajuće događaje reaguju besom jer imaju visok bes kao izraženu crtu ličnosti. Takođe, ako su osobe pre događaja već bile iziritirane, povećan im je nivo fiziološkog uzbuđenja, lakše će pobesneti nego neko drugi.

Ono što je bitno, kada već primetimo da smo besni jeste da pokušamo da usporimo, kao da premotavamo traku i da smirimo svoje telo. Možemo da kažemo sebi: „Sačekaj minut. Čekaj da duboko udahnem. Ja imam izbor kako ću da reagujem: mogu da budem besan kao ris i reagujem automatski a mogu i da razmislim i da vidim koja reakcije je najbolja u ovoj situaciji“. Taj kratkotrajan doživljaj moći i zadovoljstva koji imamo od besa nam nije koristan na duže staze.

Preispitivanjem svog načina razmišljanja i pogleda na određenu stuaciju možemo sebi pomoći da se osećamo bolje i da reagujemo funkcionalno u situacijama koje predstavljaju negativan okidač za nas. U tome nam može pomoći REBT i KBT psihoterapija.