Mentalno stanje zaposlenih - Čija je to odgovornost?

Čija je odgovornost mentalno zdravlje zaposlenih? Ako se zadržimo na jednoj perspektivi odgovor može delovati jednostavan. Ipak, kako stvari nikada nisu crno bele, i ovo pitanje postaje kompleksnije ako ga sagledamo iz različitih uglova.

Posmatrajući iz perspektive psihoterapije, svaki pojedinac u velikoj meri može da utiče na to kako će se osećati – naime, jedna od glavnih premisa kognitivno-bihejvioralnih i srodnih pristupa glasi da ukoliko promenimo doživljaj nekih poslovnih situacija koje su nam okidač za stres i naučimo da drugačije mislimo o njima, možemo postići značajno poboljšanje u pogledu svog mentalnog zdravlja. Još je čuveni Epiktet rekao da čovek nije uznemiren samim stvarima već svojim shvatanjem istih, iz čega bi sledilo da u kakvim god uslovima da radimo možemo odabrati kako ćemo reagovati na te uslove/situaciju na poslu. Nadalje, iz prizme psihoterapije, odgovornost je svakog zaposlenog u pogledu postavljanja granica u odnosu prema poslu i sa kolegama, zauzimanja za sebe u kontekstu prekovremenog rada, korišćenja odmora, stremljenja svojim profesionalnim ciljevima, traženja pomoći kad mu je potrebna i slično.

Ipak, i pored nesumnjive značajne lične odgovornosti za to kako se osećamo na poslu, činjenica je da postoje kompanije koje sistematski ulažu u brigu o zaposlenima kao i one koje nisu naročito angažovane na tom polju. Samim tim možemo da zaključimo da je manja otpornost na stres potrebna ukoliko radite u generalno dobrim uslovima u odnosu na kompanije gde su zaposleni konstantno izloženi velikom pritisku. Gde se onda sve ogleda odgovornost kompanije kada je u pitanju izgradnja zdravog radnog okruženja? Verujem da je jedna od najvažnijih odgovornosti kompanije da izgradi psihološku bezbednost unutar organizacije. Psihološka bezbednost se prema Forbes-u definiše kao sloboda pojedinca da izrazi svoje mišljenje ili napravi grešku bez straha od negativnih posledica. Brojne studije potvrđuju da se visoko efikasni timovi upravo odlikuju izraženom psihološkom bezbednošću. Nadalje, odgovornost je kompanije da bira i gradi menadžere koji će umeti da podrže i osnaže zaposlenog, kao i da uspostavljaju odnos poverenja sa zaposlenima. Negovanje transparentnosti u komunikaciji sa zaposlenima takođe je bitna stavka u kreiranju zdravog radnog okruženja, kao i omogućavanje fleksibilnosti zaposlenima u okviru svojih pozicija i radnog okruženja. Kompanije koje su posvećene brizi o mentalnom zdravlju zaposlenih takođe obezbeđuju i različite benefite ili sprovode inicijative u cilju psihološke dobrobiti svojih kolega.. Vraćajući se na temu iz prethodnog pasusa – odgovornost je samih zaposlenih da li će ove benefite koristiti ili ne, ali je svakako odgovornost kompanije da ih učini dostupnim svima.

Kada je reč o konkretnim akterima unutar organizacije čija je odgovornost najveća u pogledu brige o mentalnom zdravlju zaposlenih, svakako da su to najpre neposredni menadžeri koji imaju ulogu da pre svega postavljaju realne zahteve pred svoje timove, da prepoznaju probleme sa kojima se suočavaju i pruže im podršku u njihovom rešavanju. Naravno, značajna je uloga i HR odeljenja, pre svega HR biznis partnera koji pružaju podršku menadžerima u vođenju timova i pojedinaca, ali takođe mogu da posreduju u situacijama narušenih međuljudskih odnosa i drugih izazovnih situacija unutar timova, a takođe vrlo značajan doprinos daje i deo HR odeljenja zadužen za obuke i razvoj koji ima ulogu u kreiranju razvojnih programa koji će osnaživati rezilijentnost kod zaposlenih kao i omogućiti razvijanje različitih mekih veština koje zaposlenima koriste kako u poslovnom tako i privatnom životu. Konačno, nista manje bitna nije ni ljudska odgovornost koju imaju svi članovi tima da pruže podršku i/ili empatiju svojim kolegama koji se suočavaju sa određenim problemima na poslu ili van njega.

Kao zaključak – možemo reći da je briga o mentalnom zdravlju na poslu deljena odgovornost i da je bitna uloga kako samog zaposlenog tako i organizacije u celini. Uzimajući u obzir količinu vremena koju većina ljudi provode na poslu, sistematsko ulaganje organizacija u brigu o zaposlenima, uključujući tu i brigu o mentalnom zdravlju, postaje sve bitniji faktor koji se uzima u obzir pri donošenju odluke o izboru poslodavca. Jedna velika studija koju je ove godine sproveo Univerzitet u Oxfordu pokazala je da je blagostanje (wellbeing) zaposlenih u korelaciji sa profitabilnošću kompanije, te da kompanije koje se mogu pohvaliti visokim nivoom blagostanja svojih zaposlenih posluju profitabilnije u odnosu na konkurentske firme. Međutim, nezavisno od pozitivnog uticaja na finansijske rezultate, verujem da su svakoj odgovornoj kompaniji najveća nagrada srećni i zadovoljni zaposleni te da se napori koji se ulažu u brigu o zaposlenima na kraju višestruko isplate.