U današnjem svetu, gde često deluje da stres i svakodnevne obaveze preuzimaju kontrolu nad našim životima, mindfulness (ili puna svesnost) postaje sve značajniji pristup koji nam pomaže da živimo u sadašnjem trenutku i da pravimo svesne izbore. Iako je ukorenjen u drevnim istočnjačkim tradicijama poput budizma, zahvaljujući ocu mindfulnessa Jon Kabat Zinn-u prilagođen je zapadnom svetu kao moćan alat za povećanje prisutnosti u sopstvenim životima, smanjenju stresa i unapređenju mentalnog zdravlja. Mindfulness pristup se koristi  u velikoj meri i u psihoterapiji, najviše kao deo trećeg talasa kognitivno-bihejvioralnih terapija.

Šta je mindfulness?

Mindfulness podrazumeva namerno i svesno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak, bez osude i sa stavom prihvatanja onoga što se dešava u sadašnjem trenutku. To znači biti potpuno prisutan u trenutnom iskustvu, bilo da se radi o mislima, emocijama, telesnim senzacijama ili okruženju, bez pokušaja da se to iskustvo promeni ili analizira.

Biti prisutan u sadašnjosti je teško, jer nam pažnja stalno luta (stalno razmišljamo o prošlosti i  budućnosti). Biti u sadašnjem trenutku i prihvatanje onoga što je sada i ovde podrazumeva da svesno i namerno vratimo pažnju kada uhvatimo sebe da smo odsutni.

Negovanje ovog pristupa znači da smo otvoreni prema životu onako kako se događa u svakom trenutku i prihvatanju stvari kakve jesu, bez mišljenja da bi morale biti drugačije. To što prihvatamo stvari kakve jesu ne znači da  smo mi pasivni primaoci svih životnih događanja i da prihvatanjem odustajemo od bilo kakve promene u našim životima. Bez prihvatanja mi ni ne možemo načiniti zdrav korak ka promeni onoga što nam se ne dopada jer smo tada u sukobu sa realnošću, a time ništa ne menjamo. Ljudi često misle da ako nešto ne prihvate to će se promeniti, a ako prihvate to znači da su odustali od promene. Međutim, prihvatanje je prvi korak ka promeni onoga što se može menjati. Ukoliko se ispostavi da ne možemo promeniti to što želimo, onda će nam prihvatanje doneti unutrašnji mir.

Mindfulness ne podrazumeva “quick fix” tehniku koja će nam jednokratnom primenom promeniti život. On je čitava filozofija življenja koja ima efekte na nas ukoliko se praktikuje svakodnevno.

Zašto je važno biti sada i ovde?

Kada pogledamo sebe, ljude oko nas, često možemo primetiti da smo zaglavljeni ili u prošlosti – brinemo oko toga što je nešto takvo kakvo jeste ili u budućnosti – strepimo oko toga šta će tek da bude. Na taj način mi time  nismo prisutni u sopstvenim životima već živimo na mestu gde je nešto bilo ili će tek biti. To rezultuje da propuštamo mnogo lepih stvari koje se upravo događaju sada i ovde i čine to da budemo odsutni u sopstvenim životima.

Kako mindfulness pomaže u psihoterapiji?

Ljudi često nisu svesni sopstvenih mentalnih i fizičkih procesa. Ne znaju šta zapravo misle o stvarima, šta osećaju, koje senzacije imaju u telu. Prvi korak mindfulnessa je da im pomogne da osveste svoje mentalne i fizičke procese, a nakon toga da nauče da prihvataju unutrašnja i spoljašnja dešavanja kako bi lakše tolerisali ono što ne mogu promeniti i efikasnije menjali ono što se može menjati. Kada bismo sve to preveli u neke konkretne stvari, mogli bismo da kažemo da mindfulness pomaže u:

• Regulaciji emocija – tako što učimo da prepoznamo i prihvatimo svoje emocije, što utiče da smanjimo impulsivnost i povećamo svesnost prilikom donošenja odluka.
• Smanjenju stresa – istraživanja su pokazala da redovno praktikovanje mindfulness-a smanjuje nivo kortizola (hormona stresa), što doprinosi osećaju smirenosti i bolje fizičke dobrobiti.
• Povećanju svesnosti: Klijenti postaju svesniji svojih misaonih obrazaca i ponašanja, što omogućava dublji uvid u sopstvene izazove.
• Boljoj koncentraciji i fokusu: Mindfulness pomaže u jačanju pažnje i koncentracije, što ima pozitivne efekte na svakodnevne aktivnosti i odnose.
• Smanjenju simptoma mentalnih poremećaja: Istraživanja pokazuju da mindfulness može biti posebno koristan u tretmanu anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Kako praktikovati mindfulness?

Doživljaj svesnosti se uči preko jednostavnih vežbica pažnje. Te vežbice mogu biti formalnog tipa poput svesnog disanja, svesnosti tela, misli, emocije i mogu se naučiti u našem savetovalištu, ali mindfulness možete praktikovati i u svakodnevnom životu kroz aktivnosti koje radite svaki dan – poput tuširanja, pranja zuba, hodanja i slično.